[Јанино грло болуват]
Јанино грло болуват,
никој Јани не веруват;
ни татко је, ни мајка је,
ни Јанини девет браћа,
ни Јанини осом снои. 5
Ток је велит: станиЈано!
Стани Јано, стани ћерко,
да ти си ми завршена,
да умесиш ми погачи,
да изметеш ми дворови, 10
ћа надојет ми сватови —
Тиквежани-Вележани.
От ми стана бела Јана
и умеси ми погачи.
И ми измете дворови 15
и ми нареди столови. —
Надојдоје ми сватови
Тиквежани-Вележани.
Изговори бела Јана:
„Ај ти тебе, стара мајко! 20
Стара мајко, стари татко!
Ај ви вама, мили браћа!
Ви је сте ме завршиле —
во Тиквеша, во Велеса.
И ја сум се разболела. 25
Никој не ме верувате.
Ја ћа умра, стара мајко!"
Ја качије бела Јана,
одеје шчо поодеје
со китени ми сватови. 30
Многу Јана им паднала,
а сватови ми изговорије:
— „Ај ти тебе, убава невесто!
Али си ми много разболено,
разболено за твоја роднина? 35
Или си ми многу ујадена?
Или нам ти не арексуваш.
Ћа те носиме во Тиквеша града,
Ћа ми седиш на вискоки диван,
и ћа јадеш пребела пченица, 40
и ћа пијеш црвеноно вино,
и ћа макаш пребела шећера."
Изговори убава невеста:
„Ај ви вами, китени сватови!
Да ја не си тамо до појдува!" 45
Так одеје шчо ми поодеје,
поодеје в стред гора зелена.
От ту је ми невеста умрела.
Останаје китени сватови.
Останаје и се зачудије. — 50
