Јаквинта/30
| ←ПОЈАВА II | Јаквинта Писац: Драгутин Илић ПОЈАВА III |
ПОЈАВА IV→ |
ПОЈАВА III
ЈАКВИНТА, СТРИБОР и РАТКО излазе из краљеве собе.
ЈАКВИНТА:
Ти рече, да је посл'о гласника?
СТРИБОР (покаже пергамет):
Знак овај за то сведочи!
Последњи часак примиче нам се,
Полак Шкутара стајаће уз нас;
Главари многи веру дадоше,
Да ће нам у том радо помоћи.
ЈАКВИНТА:
О томе сам се уверила већ!
Увреду, што је Стеван искуси,
На себе они пренашају сад.
А Доброслава, да л’ ухватише?
СТРИБОР:
Под јаком стражом затворен је он.
Тај нам за цело не ће сметати!
Краљ сумња на нега за рад раздора,
Међ глнаварима што се зачнње.
ЈАКВИНТА:
И том ће скоро проћи санови
О круни, коју некад понесе.
СТРИБОР:
Главари спремни очекују већ,
Да те на престо с' нова подигну!
ЈАКВИНТА:
Неће за дуго на то чекати!...
Разиђимо се, последња је ноћ
Смотреност мудру што изискује.
(Стрибор и Ратко оду.)
|