Процвиље гора шимширова,
Шимширова и каранфилова:
„Одкако смо горе постануле,
Није наске тица прелетила,
А данас нас свати пријеђоше, 5
Пренесоше рањена јунака.
На њему је дваест и пет рана.
Које ране од три џефердара,
На њиха се виде џигарице.
Он не вели: Јаој, моја мајко! 10
Већ он вели: Јаој, моја драга!“
