Ђевојка је роже[1] брала
Па је заспала.
К њој долази младо момче
Из Новог Сада:
Устан горе ђевојчице!
Што си заспала?
Роже су ти повенуле
Што си набрала,
Драги ти се оженио
Ког си љубила. —
Нек се жени и ожени
Мој му благослов:
Расло дрвце покрај мора,
Друго крај Дунава,
Кол се оба вр’ом састала
Онда и он ш њоме.
Референце
↑ Овако Срби по горњим крајевима, како се пријеђе Илина, зову у опште цвијеће. На против женско име Ружица изговарају тачно.
Извор
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 96
