Ђачка песма
Ево зоре! Ево дана!
Хајд' на ноге ко је здрав,
Који дуго лежи, спава,
живот му је тежак сав.
Ено школе, светог здања!
Звоном ено, зове нас,
Да нам даде св'јести, знања,
- Знање нам је слабим спас! -
Па хајдемо, крећимо се,
Сложно, друзи, сви на рад!
Књизи светој учимо се,
Док је разум и дух млад.
Разуму нам млађаноме,
Даје крила, свјежу моћ;
Љубимо је, па са њоме
Разгнаћемо српску ноћ.
Срећа ће нам са свих страна
Као бујна р'јека тећи;
Буд'мо браћо сад ваљана:
Са учењем снагу стећи!
На нас ће се осмјехиват'
Анђ'о божји милостив,
И крилима гонит', скриват'
Тешки са нас облак сив.
Сунашце ће засијати,
Да разведри српски крај: -
Престати ће наша мати
Да у груди носи вај.
Ено школе! Крећимо се
Сложно, друзи, сви на рад!
Књизи светој учимо се -
Она гони таму, јад.
У Дубровнику 16. августа 1888.