ЂУЛИЋИ LXV

LXV Писац: Јован Јовановић Змај

Ђулићи

Не види ме, ја је сматрам,
Богу с’ моли, —
Не моли се кâ што учи
Ђак у школи.
 
Не моли се кâ побожник
Посред храма, —
Нестало је, нема тела,
Даша сама.

Не чују се гласи, речи,
Струји мисô,
Кроз коју је рајски тамјан
Замирисô.

Пришô би јој, али не смем
И не могу, —
Та и ја се поиздаље
Молим Богу.