ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXII

XXXII Писац: Јован Јовановић Змај

Ђулићи увеоци

Иза горе сунце ниче,
Па на гробљу дрва злати;
Роса пала на цветиће,
Па их учи мирисати.

Више мене славуј птица
Тужне своје песме вије,
Кô да чита с мога лица,
Па ме пита како ми је?

Мени ј’, друже, нешто лако
Како ј’ данак огрануо;
Сневао сам да сам плакô,
Па ми ј’ терет одлануо.

• Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 302 , Матица српска, Нови Сад.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.