ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXII

XXII Писац: Јован Јовановић Змај

Ђулићи увеоци

Oх, како је сиво, тамно,
Кô да није данак сванô;
А небо је тако мутно.
Као око исплакано.

А ја гледам кроз ту таму,
Гледам, гледам на високо,
Гледам у то сетно небо,
У то сузно мутно око;

Гледам у тај сумор јадни,
У празнину ту голему,
У тај уздах, грдни, хладни,
Гледам у ту сету нему.

Па то ми је сада лепо,
Па то ми је сада мило...
Као да ми никад око
Није сунца ни видило, —

Кô да никад прамалећа
Мом животу није било,
Кô да никад, није сунце
Срећу моју пољубило.

• Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 290 , Матица српска, Нови Сад.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.