ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XLVII

Извор: Викизворник
XLVII
Писац: Јован Јовановић Змај
Ђулићи увеоци



Други на гроб плоче мећу
И ваљају на њих хриде,
Е да спомен дуже траје,
Да с’ гробови даље виде.

Нека ради ко шта хоће,
Слободно је, свак по своме,
А ја мртве моје дижем,
Па у срцу носим своме.

Гроб је и то, ал’ на њему
Душа моја цркву зида.
Гроб је и то, и на њему
Од бола је пирамида.

Кад ја умрем, бол ће пасти,
Ал’ ће с’ бршљан ширит’ јаче,
— А остаће можда дуже
Него плоче и крстаче.


  • Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 320 , Матица српска, Нови Сад.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.