ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ LV

LV Писац: Јован Јовановић Змај

Ђулићи увеоци

Да л’ то беше санак
Као и све друго?!..
— Ја уснух себе
Више ова света;
У оном вису,
Куд не стижу живи;
Нађох се тамо
— За часак само;
И за тај часак
Прегледах тајне,
Чудества многа,
И видех оком
Или душом само,
Вишњега Бога.
„Како дође амо?“
Запита ме Боже.
А ја му рекох:
Ти ми поможе!
Болове оне,
И јаде големе,
Које си ми дао,
За часак један
Под ноге сам мето,
На њих сам стао.
Тако се дигох
И — до тебе стигох.

А Бог ми рече:
„Сад се врати доле,
Па поштуј јаде,
Поштуј своје боле,
И носи свима
Земским патницима
С поруком божјом
Најлепшега дара:
Бол нека вас диже
Нек вас не обара!

И ја сам о том
Премишљао дуго
— Да л’ то беше санак,
Као и све друго...

• Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 329-330 , Матица српска, Нови Сад.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.