Женидба Сибињанин Јанка и Секула нећак
Женит ће се Сибињанин Јанко,
Пак распише дробне књиге своје.
Пише књигу Латинки дивојкл,
Да ’ко би се за њега женила.
Ал’ му пишу латинска господа 5
На преварство, на губљење главе:
„Помоз Боже, Сибињанин Јанко,
Ово ти је дробна књига моја,
Ја ћу бити верна љубца твоја!"
Јанко купи све своје сватове, 10
Пеља кума Краљевића Марка,
Ал не пеље Секуле нећака,
Зач Секула шепртља при вину.
Сада иде Латинки дивојки.
Када приду посрид била града, 15
Већ скупљена латинска господа,
Стану њему танко говорити:
„Шта си доша, Сибињанин Јанко?“
„„Доша јесам Латинки дивојки,
Ово вам је дробна књига њена, 20
Да се хоће за ме оженити.““
„Ниј то тако, Сибињанин Јанко,
Не ћеш одвест латинске дивојке,
’Ко не изведеш троје премудрости!"
Зведу Јанку најпрву премудрост, 25
Дају њему на копљу јабуку,
Да ’ко ју он намах не престрели,
Да ни вољан собом ни с дивојком.—
Гре Секула старој својој мајки,
Пак му тихо мајка беседила: 30
„Шта не идеш с ујцем у сватове?"
„„Тако ми је ујац написао,
Да он пеља све своје сватове,
Само не пеља Секуле нећака,
Зач Секула шепртља при вину.““ 35
„Бог помого, Секулићу сине,
Премудра су латинска господа,
Премудра су, преварит га хоће.
Обуци се што најлипше можеш,
А најзгора зелену доламу; 40
Нутар метни тридесет прстења,
А најзгора свити калудјерске
I зајаши коња најбољега”. —
Још не почне (Јанку) најпрва премудрост,
Да Секула покрај њега бише. 45
Сад му веле латинска господа:
„Сад престрили на копљу јабуку".
Сви сватови у земљу гледаше,
А Секула њима говораше:
„Бил’ могућно, да то ја учиним, 50
Да престрелим на копљу јабуку?"
„„А зашто не, сатно ки је вридан!““
Стисне пушку билу лицу свому,
I престрили на копљу јабуку.
Сва господа у земљу гљедаше, 55
А Секула њима говораше:
„Шта се чудиш, латинска господо?
Још престрилим тицу ластавицу,
Камо не ћу на копљу јабуку!“
Зведу Јанку и другу премудрост: 60
Дају њему тридесет коњића,
Да ако је намах не прескочи,
Да ни вољан собом ни с дивојком.
Сви сватови у земљу гљедаше,
А Секула њима говораше: 65
„Бил’ могућно, да то ја учиним?"
„„А зашто не, само ки је вридан!"“
Он прескочи тридесет коњића,
На трејсетом седло се преломи.
Сва господа у земљу гљедаше, 70
А Секула њима говораше:
„Шта се чудиш, латинска господо?
Још прескочим три господска зида,
Камо 1’ не би тридесет коњића!“
Зведу Јанку и трету премудрост, 75
Дају њему тридесет дивојак,
Све једнака узраста и власа:
„Сад избери, ка је љубца твоја!“
Никад није виде ни говоре. [1]
Сви сватови у земљу гљедаше, 80
А Секула њима говораше:
„Бил’ могућно, да то ја учиним?"
„„А зашто не, само ки је вридан!"“
Свуче ’з себе свити калудјерске,
Свуче з’ себе зелену доламу, 85
Тер ју простре на зелену траву,
Хити на њу тридесет прстења:
„Сада бери, ка си ујна моја,
Ако би се која помамила,
Одсић ћу јој главу до рамена!“ 90
Побрала је Латинка дивојка.
Ухити ју под ливе пагосе,
Он ју узме уза се на коња,
I с њом бижи прико равна поља.
Пак ју пеља старој милој мајки 95
„Ово ти је верна ујна моја!“[2]
Из Пољанинове збирке.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
