Заспал сам, задримал,
Пак ми се сањало,
Да је лишце твоје
Крај мога спавало.
Када се ја збудих, 5
Жалостан се најдем,
Када твога лишца
Крај мога не најдем,
I то твоје челце
Равно како поље, 10
На ком би пописал
Туге и невоље;
Окол њега, душо,
Све су кокорице,[1]
Би рећ да су златне, 15
Пером написане.
Суза за сузицум
По лишцу руменом;
Туга за тужицум
По срцу јадреном; 20
Да би сузе моје
На камен падале,
Камен би се распал,
А срце не море.
Да би срце моје 25
Од два куса било;
Свакому бим дала
Своју половицу,
Третому бим дала
Од жија[2] рожицу; 30
Кому рожу дала,
Онога зибрала;
Зато теби Бог дал,
Прелипа Катице,
Задобит младића 35
Од вредне мајчице,
Од вредне мајчице
I оца предрага.
Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских отоцих, прештампане из "Наше слоге", Тискарница синовах К. Амати у Трсту 1879., стр. 24-25.
