Жели мајка дитајце имати,
бог њој даде јено мало дите,
липо му је име одабрала,
липо име светога Ивана.
Није прошла ни недиља дана, 5
богу га је мајка даровала.
Дошла је кума куму поздравити,
и дитића на мизу видити.
Три га лита мајка жаловала.
Ни у рају ни му мира дала. 10
То се богу чудо запарало,
бог позове три мале анђеле:
»Три анђели, богу умиљени,
ви узмите малога Ивана
и узмите мокру кошуљицу, 15
и узмите свићу угашену,
па ходите мајки Ивановој!«
Када са је мајка спробудила,
она се је јако престрашила.
»Не страши се, мила мајко моја, 20
ја сам Иван, мало дите твоје.
Видиш, мајко, мокру кошуљицу,
то су, мајко, трудне сузе твоје,
видиш, мајко, свићу угашену,
то су, мајко, тешки грихи твоји.« 25
Проклета је свака мајка
која жали малега дитића.
Нека жали старца и болнога,
ки не море јадан и невољан,
већ помоћи себе ни другога. 30
Запис: Ракаљ, 19. V. 1952.,
Н. Бонифачић Рожин, ркп. ИНУ 89. бр. 105.
Казивала у Ракљу Марија Кљунић,
ученица, рођ. у Ракљу.
Права балада, с неколико храпавих стихова (види 4. и 5. стих одоздо) у односу према осталима. Њезин мотив дјеломично сродан садржају Чувене пјесме С. С. Крањчевића »Провидност«, особито у првом дијелу те умјетне баладе.
Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка[уреди]
Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 165.
