Желећи ову вил љувено да здружу,
од ке ми љувен стрил сконча пут и душу,
личце ми повело све бијеше у тузи,
дан и ноћ дресело не липше да сузи;
тер да тач не хођу, одлучих не мучит, 5
ну том се с њом згођу, прем јо' се преручит.
Али влас никадар ме срце не има
за нику такуј ствар за ку се не прима.
Једном јо' ли рекох по начин отајски
за облас ку стекох прид образ ње рајски; 10
вазе ме ње радос усионо упрашат:
"Што има тва младос, хотиј ми сад казат,
јер ото сам видиш да гредеш истом жив,
тер венеш и блидиш; што је тај на те гнив?"
У муках онди ја најпрво за мал хип 15
позирем гди ње сја суначцем образ лип,
тер хтих рећ јер сам здрав у снази и пути,
нер само за љубав срце ме што ћути.
Ста тер ме изручи мој ники ки рече:
"Све оно, зна', мучи за љубав и стече." 20
Љувена тер крјепос срце ме протрну,
када се ње љепос на мене обрну
и рече туј мени ње образ љувено:
"Бога дил не вени толикој свршено!"
Туј како госпоји свапи ме срдачце: 25
"У мени не стоји, присвитло суначце!"
Цић тога још ста рит: "Да у ком стоји тој?
тко такој чини мрит и скончат живот твој?"
Ја рекох они час: "У слави од свита
која је мени чâс и круна повита; 30
а то све стоји тој у тојзи ку рекох.
Ето ја све овој за љепос ње стекох!"
На вас мој одговор још рече: "Не вени!"
Затој ја разговор оћутих љувени,
затој се још уздах да славна ње младос 35
горки ће мој уздах обратит у сладос.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
