Два се млади
У шумици љубе.
Нико не зна,
Нег трава зелена,
Травица је 5
Овцам повидала,
Биле овце
Својему чобану,
А чобан је
На путу путнику. 10
А путник је
На мору морнару,
А морнар је
Селу маљахному.
Мало село 15
Мајки дивојкиној.
Дивојка је
Траву проклињала:
„Дителина,
Да биш повенула, 20
Биле овце,
Ждерали вас вуци!
I чобане,
Побили те Турци!
I путниче, 25
Зло си путовао!
I морнаре,
На дно мора пао!
Мало село,
Кугом поморено, 30
Кад си мени
Поштење узело!
Стј. Жижа, бр. 69. Од П. Спаде.
Пјесма је из Ракља.
