Што веће госпођу ја молим, то већу

Што веће госпођу ја молим, то већу
Писац: Динко Златарић

ПЈЕСАН CIII

   Што веће госпођу ја молим, то већу
немилос нахођу и моју несрећу.
   Мој се цвил узмнажа, и пламен љувени
горчије поража сву крипос у мени.
   Већма се одмеће, и љепша настаје 5
кроз мој плач, тер веће туге ми задаје;
   јер се тач не кријепи цвит љетњијем росами,
јак образ ње лијепи грознијем сузами.
   Ако је с неба згар одлука, да мој дан
прикрати зла нехар, с ке већ мрем притужан; 10
   ја ћу се избавит прем труда пакљена,
она глас худ ставит врх свога имена;
   ни буде тко слави ње дике ни жели,
кад мјеште љубави љувеним смрт дијели.

Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 228, Загреб, 1899

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.