Што живих у муках, намирит мишљу ја

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Што живих у муках, намирит мишљу ја
Писац: Шишко Менчетић
314. песма првог дела Рањинина зборника. Акростих Шишмундо.




Што живих у муках, намирит мишљу ја,
   покли ми у руках од ове љепос сја.
Иман'је од свита за моју нî радос;
   зач пчела од цвита не прија туј сладос
што пријах од ове анђелске љепости 5
   за коју чух нове у себи крјепости.
Мени се ње очи и с грлом не бране,
   ким вишња свидочи која се нам хране.
Веће ја за ништа не марим ни хају,
   макар сва годишта овакој истрају. 10
Не могу још не рит: удљи Бог ови труд
   за ки се нећу прит ни такођ искат суд.
Дости сам праведно надиљен за службу,
   покли сам заједно с госпођом у дружбу,
од које не желим довика ствар ину 15
   нер да се веселим овакој ја вину.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 493 године.