Ста се згоди једног дана
Вишје оног мора слана,
Једног дана, једне уре,
Од младића и од цуре
У једно су мисто стали, 5
Ди су момка Даром звали.
Дар је добар момак бијо,
У цуру се заљубио,
А она му рич дала
I њему се обетала. 10
„Причекај ме два-три љета,
Старија ми сестра смета."
Ал' су прошле три године
I четврта од јесени,
Оће момче да се жени, 15
Па у дружини момак чује
Да се цура окањује.
Једно јутро прије зоре,
Узме пушку и ливорвер
I на руку прстен стави, 20
Оће драгој да се јави
I пригрне габаницу
I окрене уз главицу,
Кад на брдо ун изајде,
Ту лијепу Олгу најде. 25
Добро јутро момче зваше,
Ал' дивојка не дењаше.
Види Олга ливорвера,
Бит ће теби за дивера,
А ова густа шума 30
За венчаног твога кума,
Карабина од мог топа,
Венчат ће нас мисто попа,
Па опали два-три пута,
Све од грла па до скута. 35
C:удно њему пушка звекну,
Жалосна јој глава јекну.
Прико Будве и Котора
На Цетиње по доктора.
Ка' извиди љуте ране, 40
Опе' дође на диване,
А по ваздан куцка звонце,
Липа Олга чува овце,
Шта ће Олга Срзетића,
Нема Дара Павловића. 45
