Шла је жена пој по воду
|
Напомена
Овај мотив, али с нешто друкчијом разрадом, јако је заступан у штампаним а и рукописним збиркама нашег пјесничког фолклора.
Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка
1. Фр. Курелац, »Јачке или народне песме простога и непростога пука Хрватскога по жупах шопруњској, мошоњској и железној на Угрих«. Загреб, 1871., бр. пјесме: 607. Почетни стих: »Имала је жена мужа«. Пјесма је из Хрватске Сице. Само се муж ријешио женина кнута и показао храбар.
2. »Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских Отоцих«. Трст, 1879., бр. пјесме: VI, IV. диел (»Лиеноби«). Почетни стих: »Шла је женка по воду«. Тек дјеломично и по првом стиху слична нашем примјеру.
3. »Истарске народне пјесме«. Опатија, 1924., бр. пјесме: 10, стр. 193. Дјечије пјесме II. Почетни стих: »Баба куха лободу«. Садржај се нешто измијенио и проширио.
4. Бошковић-Стулли, ркп. ИНУ 84, бр. 12. Почетни стих: »Попала је полету«. Нешто проширена варијанта.
5. Карабаић, нот. ркп. ИНУ 151, бр. 14. Почетни стих: »Попал (је) косу на раме<.
6. Матетић-Роњгов, нот. ркп. ИНУ 36, бр. 16. Почетни стих: »Пошла је жена по огањ«. У овој варијанти на крају ђолази и поп, али као грешник, набијач рогова.
7. Ибид., нот. ркп. ИНУ 165, бр. 22. Почетни стих: »Узеја косу и тамболац«. Фрагмент.
8. Таш, ркп. ИНУ 94, бр. 32. Почетни стих: »Пошла је жена по огањ«.
9. Ибид., ркп. ИНУ 83, бр. 22. Почетни стих: »Зе сан косу и томболац«. Фрагмент који се осамосталио.
Референце
Извор
Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 141.