Шкендер се похвали
Свому господину,
Да ће испејати
Из Бриња дивојку,
Из Бриња дивојку, 5
Најлипчу од града.
Када Шкендер приде
На ту хлајну воду,
Он на води најде
Млајехну дивојку. 10
„Добро буди пришиа,
Млајехна дивојко!“
„„Добро буди пришал,
Незнани јуначе!““
Он ми ју ухити 15
За десну ручицу,
Тере ју он метне
Зад себе на коња.
Када они приду
Посред чрне горе, 20
Почела је млада
Пригорко плакати:
„Остани ми з Богом,
Маио Бриње граду,
Стари обичају! 25
Ва теби оставјан
Моју стару мајку
I два брата млада,
А третога су ми
Турци заробили. 30
Моја мати га је
Иванушом звала,
А Турци га зову
Скендере војводо.“
„„Зач ми тога ниси 35
Прије повидела,
Докле смо ми били
Ближе Брињу граду?““
Када Шкендер приде
Свому господину, 40
Шкендер му се чини
Ве круто тужен.
„Че ти је Шкендере,
Да си тако тужан?
Ча ти је сестрица, 45
Ал верна јупчица?“
„„Ни м’ ово јупчица,
Нег драга сестрица!““
Господин му рече:
„Обуци ју, 50
Што најлипше мореш,
I дај јој пинез,
Што највише мореш,
I пејај ју милој
Мајки својој! — “ 55
Када они приду
Прико Бриња града,
Њој ми се клањају
Све брињске господе.
„Не клањајте ми се 60
Се брињске господе,
Зач сем вам ја млада
Убога сирота,
Од убоге мајке
Од убога оца. 65
