Шетала се два Божја анђела
Од рајних до паклених врата.
На рају су врата затворена,
На паклу су врата отворена.
У паклу је једна удовица, 5
Па јој змија око врата вије
I оба јој црна ока пије,
Јадној јој се у косицу крије.
Говору јој два Божја анђела:
»Да ти бора једна удовице, 10
Шта ти змија око врата вије
I оба ти црна ока пије,
Јадној ти се у косицу крије«
Ал' говори удовица јадна:
»Да ван бора два анђела, 15
Три сан се пута одавала,
Сва три пута јесан за удовца,
А ниједнога нисан за момка
Имала сан три пасторка моја
Први ми је липо говорија 20
Неродена мајко моја стара,
Нерођена колико рођена
Дај ми исти стара мајко моја
А ја сан му дала црне земље
Докле сан га јадна укапала 25
Други ми је говорија липо
Нерођена моја мила мајко
Нерођена колико рођена
Дај ми пити, мила мајко моја
А ја сан му дала жука врида 30
Докле сан га јадна укопала
Трећи ми је говорија липо
Нерођена мајко колико рођена
Опаши ме свијанијем пасом
А ја сан га јадна опасала 35
Опасала с онун змијун љутун
Докле сан га јадна укопала
Зато ми змија око врата вије
I оба ми црна ока пије
Јадној ми се у косицу крије. 40
