Мили Боже, на свему ти хвала!
Кад је Лазар превозио благо,
Седам дана на седам кочија,
Вози благо преко поља равна,
Преко поља, преко Унгарије. 5
Вози благо у гору Маркову,
Код светога Давидова дрвца.
А ту кличе птица ластавица:
„Остав' благо, честити Лазаре!
Сва се сила на Косово збила! 10
Све Косово притиснули Турци."
Не ће Лазар да оставља благо,
Нег на њ меће тешко обиљежје:
Од олова дванаест вукова,
I два лава од љуца камена, 15
I два коња чиста од кос'тера;
На коњицих сребрне јунаке,
У руке јим буздоване перје,
На рамена сиве соколове.
Онда иде на Косово бојно 20
Бојак бити, благо задобити.
Траже Турци Лазарево благо,
Тражили га седам годиница.
Кад су они налазили благо,
Завијаше вуци од олова, 25
Завришташе коњи од кос'тера,
Завикале сребрни јунаци,
Закликташе сиви соколови.
Како кликћу и крилима трепћу,
Како трепћу, тако и пол'јећу, 30
Полијећу гори кроз огранке.
Превари се вјера некрштена,
Препаде се, па се натраг врати;
Кад се врати, већ се не поврати.
Мих. Павлиновић, II., бр. 1501. Из Буковице у Далмацији.
Хрватске народне пјесме, књига шеста, скупила и издала Матица хрватска. Одио други, Женске пјесме, свеска друга, Причалице и лакрдије, уредио Др Никола Андрић, Загреб, издање "Матице хрватске", Тисак дионичке тискаре, 1914. стр. 103-104.
