„Ча се је згодило
V Рике билом граду,
Да не смеју младе
До речке паладе?
Преја су ходиле 5
До велика брода,
Па су сазивале
Капитана з брода:
„Капитане мили,
Капитане драги, 10
Дајте мало на крај
Тех младех морнари!“
„„Ја не морем тега
Вами учинити,
Зач имам ноћаска 15
Јадра отворити.““
„Нутре је мој драги,
Кега сам љубила,
I сад ми га љуби
Та црна земљица. 20
Ој црна земљица,
Не буди му тешка,
Зелена травица,
Буди га весела.
Ја ћу доћи, душо, 25
На твој гроб плакати.“
„„Ајде душо з Богом,
Не мој ми ти, душо,
I мртве будити!““
„Остај мили с Богом 30
З божјем благословом!““
