Ча жалује било јидро моје

Извор: Викизворник


[Ча жалује било јидро моје][1]

Ча жалује било јидро моје,
ча жалује, ча ми поручује,
поручује да је Бећир-ага
били Скрадин круто поробио,
љуте топе на њег оборио 5
и липога накупија робја,
ча ј' скупија то је и одвеја,
одвеја је Скрадињкињу Мару
и још липу Половица Манду
и јос други триест дивојка. 10
Продаје и' паши од Станбула:
„О мој паша, ево робе за те!"
Скупо плаћа паша за дивојке
он за сваку по пет дукат даје,
а за Мару и десет дуката. 15
Кад су били у билому двору,
бесиди му Скрадињкиња Маре:
„А мој паша, ча ће с манун бити?"
Ал јој паша липо одговара:
„Узет ћу те за вирну љубовцу!" 20
Ча је река то је учинија.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг



Референце[уреди]

  1. Зларин, 20. IX. 1955. Казивала Ноновица, жена од којих седамдесет и пет година. Ибид., број пјесме 6 а.

Извор[уреди]

Олинко Делорко: Народне пјесме отока Зларина, "Народна умјетност", 1980, књига 17, стр. 302.