Јубав, ку ти носим и мило те просим,
Јубав, ка је била и још ће да буде,
Да се срце моје са твојим здружује.
Да биш моја била, с манум биш ходила,
Поприк черне горе ва 'но равно поје. 5
Ва тон равнон поју липо туран стоји,
С мирлићи ограјен, с башалком насајен.
Ва њем су дви младе, маружану саде,
А трета невеста, ка њин ју залива.
„Ала, драги брате, хомо јену просит.“ 10
„„Они су нан рекли, да је обећана.““
„Ала, драги брате, хомо другу просит.“
„„Они су нан рекли, да је рукована.“"
„Кол' је рукована, ма ни с куће дана.
Ала, драги брате, хомо трету просит.“ 15
„„Они су нан рекли, да је премлајехна.“"
„Ча је рожа млаја, јунаку је дража!"
Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских отоцих, прештампане из "Наше слоге", Тискарница синовах К. Амати у Трсту 1879., стр. 120.
