Ђурица се у табор отправља,
Отправља се на девет година,
И десете четири мјесеца.
То не било ни неђељу дана,
Ђурица се кући повратио. 5
Нађе дјецу на двору плачући;
Стару мајку у кући јаучући;
Вјерну љубу у крчми танцајући.
И говори господине Ђуро:
Бога теби, вјерна љубо моја! 10
Ђе су твоје мале сиротице?
Сабљом ћу ти прса распорити...
Осјећу ти ноге до кољена...
Катраном ћу тебе сагорети...
Циче, плаче, ђуричина љуба: 15
- Немој мене, господине Ђуро!
- Изгореше б'јеле дојке мје,
- Које су ти сина одојиле.
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 134-135.
