Ова страница је лекторисана
— 39 —
премда не бјеше видјети ни облака. Звијезде ми се чињаху ситније и бљеђе него обично, као неких ноћи у прозорје. У тој полутами и ствари и цио њихов склад имаћаху маштанске облике.
Пред тијем величанством природе и заборавих на свога сапутника, који је ћутао погнуте главе. Да није чешће уздисао и понављао своје узвике, ја бих мислио да спава.
Коњи су грабили добријем касом.
Ја запалим цигарету и понудим другу попу.
— Хвала, брате! Не пушим! Ни вина, ни ракије, ни дувана не употребљавам. Аја, брате! То су ствари, које . . .
Не доврши, него додаде брзо:
— Молим, молим, пуши ти, брате! Ја не замјерам! Види Бог, да ја никоме ни зашто не замјерам, осим за оно што је сувише грјешно! Бог види свачије чистосердије!