Tko mi će, jaoh, dati od suza tuj pomoć,
da budem plakati po vas dan i svu noć?
Dajte mi vi, rike, vašu vlas za suze,
pokli me sve dike naglo smrt zla uze,
ako ti cvili, kad me srce, jaoh, moje5
kti puknut ovdi sad rad muke na dvoje,
i vi sad za mal čas skažite, me pjesni,
sej moje zli poraz žestoke ljuvezni.
U ove me nezgode, smirno ja molju vas,
ako se nahode milosti ke pri vas,10
s lugovi sve vode združte moj plačni glas,
pokli smrt na saj svit, smrt ljuta, nemila
otruni oni cvit, ki bi cvit svih vila,
od koga govori svak skupno, da nigdar
narav sgar ne stvori na svitu ljepšu stvar.15
Zač, smrti zla, prika, ku duh moj ne znaše,
umori onu, ka još živjet imaše?
zla smrti nemila, što toli huda bi,
da oni cvit od vila tač naglo pogubi?
U ove me nezgode, smirno ja molju vas,20
ako se nahode milosti ke pri vas,
s lugovi sve vode zdrušte moj plačni glas.
Što smrti, vaj, mene s tom vilom rastavi,
ka samo počtene misli u duh moj stavi?
da li tvoj zli umor, jaoh, hotje na sviti25
pod jedan tvrd mramor liposti sve skriti?
Za što mi, vaj, čelo ti hotje odniti,
koje me veselo činjaše živiti?
za što li zagubi mu slavu na sviti,
rad koje samo bi drago mi živiti?30
U ove me nezgode, smirno ja molju vas,
ako se nahode milosti ke pri vas,
s lugovi sve vode združte moj plačni glas.
Ah smrti prihuda, smrti zla neprava,
zlo t' me sad od svuda zled tvoja skončava.35
Tva me stril prokleta zlo hotje raniti,
nu čin't' mož opeta, da budem živ biti.
Pokoli me blago tako kti odniti,
već meni nije drago na svitu živiti.
Od sad se moj pravit život će zla boles,40
pokli me rastavit kti š njome tvoja čes.
U ove me nezgode, smirno ja molju vas,
ako se nahode milosti ke pri vas,
s lugovi sve vode zdrušte moj plačni glas.
Napuni život moj smrtnoga smrt truda,45
smrt život ka bi njoj, a meni smrt huda,
ter moje neredno i tužno sad stan'je
drugo ni, neg jedno žestoko plakan'je,
i tač hud pakljeni trud srce vazima,
da razlog u meni svoje mjesto ne ima.50
Ti meni, ma vilo, čim živi na svit saj,
čini jur prem milo uživat vječni raj.
U ove me nezgode, smirno ja molju vas,
ako se nahode milosti ke pri vas,
s lugovi sve vode zdrušte moj plačni glas.55
Ti sama tvom vlasti od vječne ljubavi
željen'je od časti u srce me stavi,
pjesnima mojim ti sama da ti krila,
da budu letiti k nebesom jak strila.
Što ja sad jadovan, vaj meni nebogu,60
ovoga svijeta van bit s tobom ne mogu,
razlog, znaj, naravi bješe i ma velja slas,
da mene smrt stavi prije tebe pod svu vlas.
U ove me nezgode, smirno ja molju vas,
ako se nahode milosti ke pri vas,65
s lugovi sve vode združte moj plačni glas.
O svite himbeni, o smrti neprava,
zao t poraz sad meni tvoja stril zadava.
O huda ma česti, o zvizdo nemila,
zlom ti si bolesti srce me ranila70
dav, smrtna da mi tma sunce ono odili,
ko očim mojima vođaše dan bili.
Pravedno naš se vik života govori
san, ki sni nemoćnik i sjen, zrak ki tvori.
U ove me nezgode, smirno ja molju vas,75
ako se nahode milosti ke pri vas,
s lugovi sve vode zdrušte moj plačni glas.
Odkole tva lipos jedina priminu,
svakoja, znaj, kripos na svitu poginu.
Ne samo povenu sve dubje i trava,80
da nu još žuđenu plod zemlja ne dava.
Ne samo pastiri plaču te, gospoje,
da nu još sve zviri, u gori ke stoje.
Bez tebe po vas dan i svu noć sve vile
u čudan plač jedan žestoko sve cvile.85
U one me nezgode, smirno ja molju vas,
ako se nahode milosti ke pri vas,
s lugovi sve vode zdrušte moj plačni glas.
Ljubav, ka sve sile na svitu svim prži,
vas svoj luk i strile u peče iskrši,90
stojeći kon vrila na rosnoj travici
ođoše njih mila pjevan'ja slavici,
i kad te u svoj trak smrt tužna sjedini,
na podne sunač zrak mrklu noć učini.
Vridnosti radi tve, ka svim glas vazima,95
nebo se pokri sve oblacim crnima.
U ove me nezgode, smirno ja molju vas,
ako se milosti nahode ke pri vas,
s lugovi sve vode zdrušte moj plačni glas.
Kada svit oćuti, da s' smrti u ruke,100
more se sve smuti od jada i muke,
moj se stup kameni obori, vrh koga
mir staše jur meni ufan'ja svakoga.
Ti vilo, ka bi me blaženstvo sve moje dni,
umrivši s tobome sve moje dobro odni,105
pokoli tvoj ures prikrati smrtna moć,
najsvitlji dan mi jes bes tebe mrkla noć.
U ove me nezgode, smirno ja molju vas,
ako se nahode milosti ke pri vas,
s lugovi sve vode zdrušte moj plačni glas.110
Smih mi je zla boles, svaka slas grčilo,
zrak višnji od nebes pakljeno tamnilo,
počtena tva gizda puna sve ljubavi
nebo mi bez zvizda sve tamno ostavi,
sve mi se tamno mni u tminah živiti,115
sunce mi svitlo ni bez tebe na sviti,
bez tebe svi sada vide se moji dni,
kako no livada, ka ploda ne čini.
U ove me nezgode, smirno ja molju vas,
ako se nahode milosti ke pri vas,120
s lugovi sve vode združte moj plačni glas
Bez tebe ostah ja prem tužno sve bode
jak polje bez cvitja i rike bez vode,
život se moj jadan bez tebe sad broji,
kako no dub jedan, ki osječen suh stoji,125
ter mogu bez vari, vaj, dobro sad riti,
da kripke ni stvari ni istine na sviti,
meni sad nebogu man te je cviliti,
me suze ne mogu veće te vratiti.
U ove me nezgode, smirno ja molju vas,130
ako se nahode milosti ke pri vas,
s lugovi sve vode utješte plačan glas.
Damon, ki čas ima od slave i znan'ja
pastiri meu svima, ki pasu iman'ja,
plandujuć sva stada pod dubjem, gdi staše135
pun plača i jada tej riječi veljaše,
gdi toli velika muka ga moraše,
od smrti da slika meni se činjaše,
skroveno njega, znaj, pod borjem ja tuj stah,
gdi njegov vas cvil taj s svim dobro čut mogah,140
ki čime k nebu tja tej riječi veljaše,
u korje od dubja nož ih moj rjezaše,
vridno tač budući njih slavno toj ime
neka se rastući ponavlja sve vrime.
