Дреме ми се, лега ми се,
ал како чу сам да легам!
Поспал би си, ал не могу
од оноја славеј пиле,
Сву нон поје, тужно поје, 5
тужни гласи ми издава:
кој си има добри воли,
нека оре — да пооре;
кој си има добра коња,
нека јаша — да с’ најаша, 10
кој си има лепо љубе,
нека љуби — да с’ наљуби.
Че да буде размирица!
Референце
Извор
Драгослав Манић Форски: Лужничка народна баштина, Бабушница, 1980., стр. 13-14.
Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 199.
