Чекање (Војислав Илић)
Чекање (Војислав Илић) Писац: Војислав Илић |
У тавно зеленом сâду, где мирта слађано мири,
Заветни чека те часак и драги чека твој;
Он дише свежину ноћи, и небо над њиме шири
Звездани вео свој.
Ијоно, он тебе чека. Жагор је одавна стао,
И евнух уморни дрема на меком наслону свом:
На стара његова крила угашен чибук је пао,
И фонтан јасније шуми у пустом дворишту твом.
У тавно зеленом сâду мирише травица мека,
И небо над нама шири звездани вео свој
Не бој се евнуха, јагње. Ах, тебе загрљај чека,
А њега ханџар мој.
7. мај 1889.
Извори[уреди]
- Војислав Илић: Лирско песништво, страна 129, 2. књига, Вук Караџић, Београд.