Часни крсти
Вино пије дванајст апостола,
У красноме месту царевоме,
У бјеломе граду Цариграду,
Код прекрасна цара Костадина.
Кад се они вина поднапили, 5
И у вину поразвеселили,
Ал' беседи царе Костадине:
„О ви, свети, божји апостоли,
„Хоћете-л' ми право казивати,
„Што-ли ћу вас данас упитати: 10
„Ди су наши красни часни крсти?
„А ди-ли су, у којој су земљи?“
Ал' беседе дванајст апостола:
„Цар Костадин, сунце огрејано,
„Јасна звездо, под небом на земљи, 15
„Која сијаш ко на небу сунце,
„Не можемо ми крстове наћи,
„Док честити царе Костадине,
„Не поразиш ту земљу јеврејску;
„Морамо је ватром попалити, 20
„Поарати и сву преметнути!“
Кад је царе разумео речи,
Па кад госте испрати из двора,
Крену војску дванаест хиљада,
Па он иде у земљу јеврејску, 25
И јеврејску земљу поарао,
Поарао, ватром попалио.
Ухватио цара Јеврејина,
Живога је на муке метао,
Пребио му и ноге и руке, 30
Вадио му и очи и зубе,
Студен-камен на срце метао,
Од камена камен одбијао.
Цар је Јевреј на мукама умр'о,
Часне крсте не хте да прокаже, 35
Јер је тврда веру у Јевреја.
Ал' повика царе Костадине:
„Ухватите царицу Јеврејку,
„Отмите јој чедо мушку главу,
„Мушку главу од године дана; 40
„Наложите огањ-ватру живу,
„Брзо чедо на муке метните,
„И живоме огњу припeците,
„А свака је мајка милостива,
„И своме је срцу жалостива, 45
„Она ће нам крсте проказати,
„Гледајући муке чеда свога!“
Наложише огањ-ватру живу,
Брзо чедо на огањ метуше,
Живоме га огњу припекоше; 50
Пишти чедо као змија љута,
Гледи мајку проклету Јеврејку.
А кад види царица Јеврејка,
Тад' преступа цару Костадину,
Љуби цара у скут и у руку, 55
И у земљу ди папучом ступа:
„О велики царе Костадине,
„Јасна звездо под небом на земљи,
„Која сијаш к'о на небу сунце,
„Та немој ми, царе Костадине, 60
„Моје чедо, на муке метати,
„Живоме га огњу препицати,
„Ја ћу вама крсте проказати,
„Ди су ваши красни, часни крсти.
„Крени царе дванајст хиљад војске, 65
„Па идидер Обљубар планини,
„Раширите по планини војску,
„Раскопајте Обљубар планину,
„Ако царе, не нађеш босиљак,
„Не ћеш наћи ни часни крстова; 70
„Рано ране Јеврејке девојке,
„Оне беру крстати босиљак,
„Да се часни крсти не појаве,
„Раскопајте Обљубар планину,
„Па ћ' те наћи камен становити, 75
„Под каменом тридесет крстова,
„Све од сребра и од чиста злата,
„Што Чивути јесу саковали,
„Са српскијем крстом помешали!“
Кад је царе разумео речи 80
Крену војску дванаест хиљада,
Па одоше Обљубар планини,
Раширише по планини војску,
Ту тражио царе Костадине,
Три дна бела и три ноћи тамне, 85
Кад четврти данак освануо,
Не мож' царе босиљак да нађе.
Прекопаше Обљубар планину,
И нађоше камен становити,
Под каменом тридесет крстова, 90
Све од сребра и од чиста злата,
Што Чивути јесу саковали,
А са српским крстом помешали.
Како царе којега узима,
С' њиме царе о камен удара, 95
Крст се ломи на двоје на троје;
А кад узе наша часна крста,
Цар заману, да о камен бије,
Пред крстом се камен раступљује.
Целива га царе Костадине, 100
И сва војска дванаест хиљада.
Однеше га у цареве дворе;
Док су били царе Костадине,
И прекрасна царица Јелена,
Cјали крсти на овоме свету, 105
Као јарко на небеси сунце;
Кад почину царе и царица,
Воскреснуше крсти на небеса.
Сад сијају на ономе свету,
Као јарко на овоме сунце!110
