Хасан-ага на граду сиђаше,
своју љубу на крилу држаше.
Хасан-ага љуби бесидио:
— Ој бога ти, моја вирна љубо,
кол’ко си се пута удавала? 5
— Хасан-ага, иза горе сунце,
млада сам се два пут удавала!
Први пут сам за пашићем била,
шећер јила за билу погачу,
шербе пила за воду студену, 10
ал’ ме, курвић, женски миловаше.
Други пут сам за бекријом била,
са бекријом Мујом челебијом.
У бекрије нигди ништа нема,
осим једна сићана тамбура, 15
ал’ ме, азгин, мушки миловаше.
Но кад топи у град ударише,
погибе ми млађани бекрија,
те ја остах ђузел удовица.
Ево сад сам за тобом, Хасане, 20
агиница, твоја љуба вирна,
која ти је и сина родила.
Ал’ бекрији рахмет у џенету!
Референце
Извор
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 840.
