Шта вреди плаветно небо,
и зумбул и девојче и ласте лет.
Негде зàпева труба.
То иза гора и вода
лелек је рушне сељанке.5
Род смо.
Кад умре човек,
и моје срце рушно је.
Откини зумбул с груди,
погни главу;10
војника хоће да закопају,
а њему тако се живело.
Шта вреди поп што моли,
па крстача, па име,
неће се војник вратити у село,15
неће пољубити коју воли.
Откини зумбул с груди,
погни главу.
Негде зàпева труба.
Извори
Момчило Настасијевић: Сабрана дела, Књига прва, Поезија, Дечије новине и Српска књижевна задруга, страна 30.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Момчило Настасијевић, умро 1938, пре 86 година.