Пређи на садржај

Родољупци/14

Извор: Викизворник

◄   2. Позорје 3. 4.   ►

Позорје треће


ЗЕЛЕНИЋКА, ПРЕЂАШЊИ


ЗЕЛЕНИЋКА: "Слободно", слатке моје, или "извол'те, заповедајте", то је лепше него "херајн".

НАНЧИКА: Ви имате право, али смо се тако навикли.

ЗЕЛЕНИЋКА: Ах, дим туђег елемента давио нас је много година! Но даница је и нашој народности своје багрјаношарно лице помолила, само не треба ни ми да спавамо И колико год мушки за српство раде, толико трипут више нашем полу ова дужност на срцу лежати мора.

НАНЧИКА: Ми се не можемо тући.

ЗЕЛЕНИЋКА: Тући? То нико од нас не захтева; премда жар родољубија може потпалити и њежне перси краснога пола. Примера има доста у историји Вама ваљда није познато определеније амазонкиња.

МИЛЧИКА: Шнајдер Лист најбоље прави такве 'аљине.

ЗЕЛЕНИЋКА: Кројач Лист . . да, но историја амазонкиња покривена је тавнилом древности Оне су носиле оружје и ишле у бој, као сваки војник.

НАНЧИКА: То сад није у моди.

ЗЕЛЕНИЋКА: Сад је највећа мода, драга моја, родољубије. И која се српска кћи сме тога одрицати? Ја би' сама узела на себе неколико батаљона женске војске организирати, да се није друга идеја у мени породила. Ми морамо, драга моја, да оснујемо "Одбор родољупкиња" којега ће цел бити. распростирати народност. Ја сам већ три дана на штатутима радила, и бићу ови' дана готова.

НАНЧИКА: То је лепо. Но мислим да ће бити опасно док су овде Маџари.

ЗЕЛЕНИЋКА: Шта, ми да се бојимо? Без жертве не може бити. И ми треба да покажемо свету како Српкиња погинути уме за своју народност ... Међутим, ми умемо и предострожне бити, да нико не примети куд се наша намера клони, а за бољи успех позваћемо у наше друштво погдиког од официра, који су млађи, јер ови мање праве примјечанија о политики, и тако можемо наше благодетелно заведеније умотати невиношћу соареа.

НАНЧИКА: Ако је тако, онда је ваш план врло мудар.

МИЛЧИКА: Мами, и ја ћу да ступим у то друштво.

ЗЕЛЕНИЋКА: Свака која има чувства народности мора, и ступиће радо у нашу средину. А јошт докле видите план!

НАНЧИКА: Он мора добар бити како је од вас.

ЗЕЛЕНИЋКА: О, ја сам вам сада у великој забуни, јер сам, осим тога, обратила вниманије да постигнем како се праве барикаде Једва сам мало неко поњатије добила.

МИЛЧИКА: Ја то ништа не разумем.

ЗЕЛЕНИЋКА: Верујем, драга моја, ту треба размишленија.

МИЛЧИКА: Ја сам читала како су код Сентомаша давали крајцфајер, али не знам шта је то.

ЗЕЛЕНИЋКА: Битка сентомашка биће најлепши предмет нашим стихотворцима. И сама сам почела један спев, тако ме је восхитило Који хоће да представи себи ужасност ове битке, мора у уму вообразити цео предел. (Извади креду и почне по асталу шарати) Видите, овде лежи Сентомаш, овде Турија.

МИЛЧИКА (матери лагано): Мами, аз иштенирт, политират астал!

ЗЕЛЕНИЋКА: Овако стоје шанцеви први, други, трећи.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.