Пређи на садржај

Родољупци/12

Извор: Викизворник

◄   6. Позорје 1. 2.   ►

ДЕЈСТВО ТРЕЋЕ


Позорје прво


МИЛЧИКА чита новине, НАНЧИКА ступа


МИЛЧИКА: Ах, мами! Како су се Србљи у Србобрану држали!

НАНЧИКА: Стоји ли већ и у новинама?

МИЛЧИКА: Те како стоји! Коса мора да вам се диже. Шест хиљада, није шала; а у шанцу није више било од две хиљаде шајкаша. Знате ли колико је пало Маџара? Погодите.

НАНЧИКА: Ваљда је пало једно три хиљаде.

МИЛЧИКА: Охо! Петнаест. Месарош скочио је од једа и жалости у воду да се удави, и једва су га спасли.

НАНЧИКА: Видиш, па срдиш се што ти отац држи са Србљима.

МИЛЧИКА: Мени је било због партије

НАНЧИКА: Ако Србљи добију, први ће у вароши бити Жутилов; а код Маџара знаш да је морао оставити службу.

МИЛЧИКА: Кад су ових дана маџарски официри давали бал.

НАНЧИКА: Ми смо зато ишле да не подозревају.

МИЛЧИКА: Један ми је тако лепо правио кур.

НАНЧИКА: Пст! Ми смо родољубице.

МИЛЧИКА: Зар вама није по вољи кад вашој кћери кур праве?

НАНЧИКА: Ми морамо на Маџаре да мрзимо

МИЛЧИКА: Па зашто сте ви с оним обрлајтнантом толико разговарали се?

НАНЧИКА: Он се чудио како знам лепо маџарски.

МИЛЧИКА: То је и мени мој реко.

НАНЧИКА: Ја ти кажем, мораш се њи' чувати.

МИЛЧИКА: Али да нисмо у непријатељству, је л' те да су врло учтиви?

НАНЧИКА: То је истина.

МИЛЧИКА: Наши младићи никад не умеју тако кур да праве.

НАНЧИКА. Они су мало дрвенасти.

МИЛЧИКА: Гледала сам како вам је чисто мило било гди с вама онако учтиво говори.

НАНЧИКА: Зар ти ниси имала друга посла него у мене да гледаш?

МИЛЧИКА: Нисам вас скоро тако расположену видила.

НАНЧИКА: Морала сам, зашто ти је отац познат као велики родољубац.

МИЛЧИКА: Да вас је Зеленићка чула говорити!

НАНЧИКА: И она ми 'оће да је нека родољубица, као да људи не знају њене трагове.

МИЛЧИКА: Али је баш фад.

НАНЧИКА: Као и то ми нешто вреди што чита српске књиге.

МИЛЧИКА: Мене је страшно једило кад је навалила била да промените име.

НАНЧИКА: Дабогме, кад је њено ружно.

МИЛЧИКА (гледи на пенџер): Јао, мами! Ено је сокаком, сигурно ће к нама.

НАНЧИКА: Нека иде к врагу!


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.