Пређи на садржај

Пјесма о селу Пркосу

Извор: Викизворник

* * *


Пјесма о селу Пркосу

Ој, Пркосу, моје село равно,
Ја сам тебе оставио давно.
Спалише те усташе проклете,
Ал’ ми мисли ув’јек к теби лете.
Твоје име душманину пркоси, 5
Цио Кордун с тобом се поноси.
Ој, Пркосу, ти си наша дика,
За те знаде и Босна и Лика,
Твоје име свуда се таласа,
Пркошћани пронијеше ти гласа. 10
Дваест први децембар је био
Кад је тебе пламен прогутао,
Кад је Мошков провалио у те
Да очисти Павелићу путе
Куд је Анте намјерио проћи 15
Кад на Кордун одлучио доћи.
Мора да је храбар јунак био
Кад и дјеце наше се плашио,
Својој војсци мог’о наредити
Да и дјецу треба уништити. 20
Пркошћани н’јесу могли знати
Да ће неком и дјеца сметати.
Сто двадесет склонило се људи,
А шест стотин’ поби крвник луди,
Многу нејач с кућама спалили, 25
Са осталим јаме напунили.
Крај Ласиње та је јама клета,
Село Пркос нестаде са св’јета!
Ој, Пркосу, мило село моје,
Некад било, сад гаришта стоје. 30
Ђе се некад пјесма извијала,
Сад се плачка сова населила;
Гавранови изнад тебе гачу,
А по ноћи сове тице плачу.
А ја лежим у рову на сн’јегу, 35
На врлетном Жумберачком бријегу
Ђе бијемо фашисте проклете,
Ал’ ми мисли у мој Пркос лете,
Ђе сам прво угледао свијета,
Ђе ми, мајко, даде првог сјета, 40
Ђе сам млађан крај стада ходио,
Са ђевојком љубав проводио,
Стеко жену и дјечице троје,
Ђе је пуно било срце моје.
Све је сада земља прогутала, 45
Из груди ми срце ишчупала.
Ој, Пркосу, мило село моје,
Нема трага од љепоте твоје;
Још се само успомена чува
У срцима твојије’ синова 50
Што се боре кроз све наше краје,
Теби шаљу тешке уздисаје.
Купо ријеко, мила успомено,
Кад сам млађан преко тебе крено,
Младости сам сјетио се своје, 55
Кад сам трча’ на обале твоје,
С тебе гледа’ мило село моје.
Сад је пусто, нема му ни трага,
Али чуј ме, Купо ријеко драга:
Поздрави ми то гариште моје 60
И воћаре што још тамо стоје!
Кад крвавог саломимо врага,
Ко остане, Купо ријеко драга,
У Пркос се он ће повратити,
Своје мило гнијездо обновити, 65
На гробове посадити цвијеће.
Синци Пркос заборавит’ неће,
Сјетиће се дјетињства милина,
Јер је Пркос наша домовина!

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

  • Народне пјесме Кордуна, сакупио и уредио Станко Опачић-Ћаница, Загреб: Просвјета, 1971, стр. 298-300.