Благи ветар у планине стиже,
Долом душе, из провала пири;
На брдо се јарко сунце диже,
Па са чота у долину вири.
Са обронка тих поточић музе,
Снег се топи с планинског пристранка,
Птица пева, блистају се сузе
На травчици након дуга санка:
„Сунце, сунце!“... О, птичице лепа,
Зар већ сунце тако топло греје?
А на грани птица к’о да тепа:
„Сунце, травка — Устај, пролеће је!“
Извор
Милета Јакшић: „Пред пролеће“, Бранково коло, III, 17, 27. фебруара (11. марта) 1897, стр. 257.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.