На окрајку облака
Затрептјела звјездица,
Из ње пала на земљу
Пламенита искрица.
Небеса се проломе,
Те се из њих излије
Рајски ромон ваздухом,
И до земље довије.
То не бјеше звјездица,
Но дјевојка поносна;
На мене се с прозора
Осм'јехнула милосна;
Рајски ромон не бјеше.
Но дјевојчин дивни глас;
Слушајућ' га моје се
Стопи срце све у слас'.
Извори
Матија Бан: Различне пјесме, књига 8, страна 5, Београд, 1892, Српска краљевска академија.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.