Покрај Саве багрем дрво расло,
на дрвету од злата љуљашка.
Ту се љуља велико и мало,
ту се љуља и младо и старо,
док ред дође и на мога драгог. 5
Како се је драги заљуљао,
одломи се багремова грана:
паде драги у зелену траву,
а фесић му у дубоку Саву.
— Мила мајко, болује ми дика, 10
би л’ отишла обић’ болесника?
— Хајде, ћери, ал’ се брзо врати!
— Богме нећу, моја мила мајко!
Не враћа се одломљема грана,
ни дјевојка од свога драгана. 15
Референце
Извор
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 315.
