Под Травником зелена ливода,
Ни кошена ни коњма пашена,
Већ на сриди мало погажена.
Ту дивојка два коња припиње,
На златну ји жицу припињала; 5
Што јој златне жице не дотиче,
Она трга русе косе своје,
Те на жицу млада навезива.
Отуд иђе незнана делија,
Па говори лијепој дивојци: 10
„Бор т’ убио, лијепа дивојко.
Што ти тргаш своје косе вране?
Ја ћу купит жице сува злата.“
Дивојка му ричи проговара:
„Ајд отале, незнана делијо, 15
За драга би и душицу дала,
Камол не би вране косе своје!“
