Платно бијели Хоморина Злата
на Дунаву у златну леђену.
С ову страну Хоморина Злата,
а с ону је Велагићу Мујо.
Говори јој Велагићу Мујо: 5
—Срце, душо, Хоморина Злато,
осућ’ руке, спусти ногавице,
натјераћу ђогу на Дунаво!
Њему вели Хоморина Злата:
—А бога ми, Велагићу Мујо, 10
у мог бабе боље коње кажу.
Пиринч зобљу из зобнице торбе,
а Дунаво препливат не смију!
Ражљути се Велагићу Мујо
и натјера ђогу на Дунаво 15
и преплива то тихо Дунаво,
и ухвати Хоморину Злату
па је хити за се на ђогина,
па се њихну преко поља равна.
Ја да ти је стати погледати! 20
Што се бијеле руке око врата
а црвене низ ђогу димије!
Референце
Извор
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 299.
