Овчар Стојан

* * *

Овчар Стојан

„Ој ти Дено, кара Дено,
кој ти синоч двори мину?"
„Тавно беше, не видо га,
месечина, не позна га,
отприлике Стојан беше, 5
Стојан беше, овчар беше.
На рамо му златан кривак,
за појас му златна свирка,
под мишку му вакло јагње.
Мину село и промину, 10
па отиде на дел голем,
па раскрши златан кривак,
па накладе голем огањ,
па испече вакло јагње,
па си узе златну свирку, 15
те засвири кол'ко може:
- Која оче моја да је,
нек' излезне на дел голем!"

---

Референце

Извор

• Новица Живковић, Гора бршљанова, народне песме пиротског краја, Пирот, Музеј Понишавља, 1998., стр. 78.

• Др Илија Николић: Милан Ђ. Станојевић и његова збирка народних песама из пиротског краја (1868—1934), „Пиротски зборник", бр. 4, Пирот, 1972., страна 206.

• Станојевић, Милан: Српске народне песме из Пиротског округа. Из збирке Милана Ђ. Станојевића, учитеља; „Орске песме"; „Звезда", лист за забаву, поуку и књижевност, 1900. Уредник Јанко М. Веселиновић, св. II, септембар, стр. 308.