Неименована песма Алексе Шантића 3
Не преспавај вијек, но походи оне
Што невољно цвиле са сурових пута!
Њих, погледај само, као стоку гоне,
Зар не видиш ране од жељезних кнута?
Је ли ти у души жар велики Христа,
Бије ли ти срце врлошћу човјека,
Вјерујеш ли слово гдје мисао блиста
И у славу оца тече кô ријека,
Не одврати лице! Пружи руке своје
Онима у јарму што невољно стоје
И чекају сунца кроз маглу и олуј!
Помози и спаси! Невољу спријечи!
Изгрли, ижљуби! Ране излијечи!
Ил' ридај и плачи и са братом болуј!