На Вратнику, у Ђузел махали,
ту ми нема цара ни везира
веће једно коло дјевојака.
Свака има по ашиика свога,
а Умуша тридес’т и једнога. 5
Када њима турски бајрам дође,
свакој дођу лалели телуке,
а Умуши тридес’т и четири!
Умуши је говорила мајка:
— Јадна Умо, чим ћеш даровати? 10
— Ја ћу лако, мајко, даровати:
коме јаглук, а коме јабука,
коме, нено, Умуша дјевојка.
Референце
Извор
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 340.
