Сад ми чело равна,
Сад ми власи реди,
Сад ми лишце глади,
Сад ва очи гледи,
Сад ми љуби очи, 5
Сад љуби уснице,
Сад ручицу држи,
Сад ми ш њоме прити. —
На челу се скупи,
Облак плаховити, 10
Из очих му пада
Реч би лед студена —
Ипак си ми мајко,
Ађелак љубљени.
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 195.
