На ливади зеленој
А под гором високом
Био шатор разапет,
Под њим сједи левента,
На крилу му Латинка, 5
Латински јој говори,
Арнауцки заноси:
„Ја имадем девет град
„И најмлађу шћерцу драг'.
„Хоће мајка да је да, 10
„А ја не дам, тер не дам,
„Док не зградим сребрн мост
„И не поспем бисером
„И драгијем каменом,
„Кад сватови проходе, 15
„Нека бисер трепеће,
„Драги камен звекеће,
„Нек је среће то веће.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 262-263.
