Имао сам мому вита стаса
Сјајна ока, руменога лица,
Имао сам фрулу мека гласа
И чашицу мирисних искрица.
Ал' ми злато оте крвник млади,
За њом ми је туга неизмерна,
Фрулицу ми поцепаше јади —
Остаде ми још чашица верна.
Још ми чаша само оста сада,
Ал' како је горко вино њено!
Кад год пијем, ја плачем од јада,
Спомињући благо изгубљено.
Извор
Ленскіŭ, „Имао сам...“, Стражилово, Број 36, 4. Септембар 1894, Нови Сад, стр. 561.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.