Иво љубу прико кола кара:
„Што си, љубо, блидолика лица?
Ил' си блида код матере била?
Ил' поблиди како за ме дође?
Ил' те бију моји кратки бичи? 5
Ил' те бију моје мајке ричи?“
— „Нисам блида код матере била,
Већ поблидих како за те дођох,
Не бију ме твоји кратки бичи,
Већ ме бију твоје мајке ричи. 10
Ја за сунца водице донела,
Твоја мајка водицу пролила;
Кад је било око полак ноћи,
Твоја мајка јако ожеднила,
Шаље мене за Дунај на воду, 15
А ја не знам откуд вода тече:
Дунај тече испод Цариграда;
Вуци вију да мене ујију,
А ајдуци да мене одвуку.
Мудра бијах, мудро говорила: 20
„Ид'те од мен', ви горски хајдуци!
Ја сам љуба Краљевића Марка,
А сестрица војеводе Јанка.“
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 200.
