Зла жена сачувала мужа
Из Викизворникa — слободне библиотеке
Запанула бијаху два брата на крај пута да чекају крвника који им је понедавно оца убио, и који се та дан с пазара враћао. Кад га упазе на један пушкомет, приправе се да га убију, али он имађијаше још једнога друга који му рече: "Брзај, ако Бога знаш, мрче; нећемо ноћас никад кући доћи," а крвник му одговори: "Мени се, брате, душе ми! не мили у пусту кућу уљести за то што имам несретну жену, и проста Турска сабља ма не њезин језик, и ко би ме убио, душу би стекао." Ово чујући два брата, рече старији: "Ваистину, ако овако злу жену има, боље бисмо му учини ли да га убијемо, него ајде да га оставимо." И тако га пусте и већ му о глави нијесу радили.
