ЗАКЛЕТВА
Дуже него што су
Власи ти на глави
Жиле си ми била
У срце спустила;
Ну срце попрвко
Ја раскинув, одох
Од тебе далеко.
Горе и долине
Море и језера
Сада широм стоје
Између — нас двоје;
Душа м' ипак жели
Да нас још и већи
Простор раздијели.
И кунем се прије
Него се ја вратим
Срушиће се горе,
Пресушиће море;
Једном збогом реко',
И бићемо нав'јек
Далеко, далеко.
У Цариграду 1839.